Маријана Банзић Ђоинчевић – ПИШЕМ

Из душе која тужну песму пева
из очију које бол крију
из усана које не љубе.

Усамљена у мноштву
свих које сам привукла,

наследила, створила
за које сам руке ширила, 

за које сам се борила.

Спутана бременом 

које добровољно носим
срећна нисам.

 Маријана Банзић Ђоинчевић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter