Маријана Банзић Ђоинчевић – ПИШЕМ

Из душе која тужну песму пева
из очију које бол крију
из усана које не љубе.

Усамљена у мноштву
свих које сам привукла,

наследила, створила
за које сам руке ширила,

за које сам се борила.

Спутана бременом

које добровољно носим
срећна нисам.

Маријана Банзић Ђоинчевић

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ

Претходно Следеће

Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.