Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | ПИШЕМ




Из душе која тужну песму пева
из очију које бол крију
из усана које не љубе.

Усамљена у мноштву
свих које сам привукла,
наследила, створила
за које сам руке ширила, 
за које сам се борила.

Спутана бременом 
које добровољно носим
срећна нисам.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана