Маријана Банзић Ђоинчевић | ПИШЕМ

Из душе која тужну песму пева
из очију које бол крију
из усана које не љубе.

Усамљена у мноштву
свих које сам привукла,

наследила, створила
за које сам руке ширила, 

за које сам се борила.

Спутана бременом 

које добровољно носим
срећна нисам.

 Маријана Банзић Ђоинчевић   

---

  Facebook   Google   Twitter