Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | ПИШЕМ




Из душе која тужну песму пева
из очију које бол крију
из усана које не љубе.

Усамљена у мноштву
свих које сам привукла,
наследила, створила
за које сам руке ширила, 
за које сам се борила.

Спутана бременом 
које добровољно носим
срећна нисам.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта