logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Јанковић | ОНО ШТО СИ ЗВАО...




Јутрос се пробудих на прашњивој цести
са џеповима пуних облутака.
Шта је то? - Запитах себе саму.
Каква срећа што запиње под зубима?
У креденац снова однећу све каменчиће,
направићу од њих ђердан и бацити
низ дунавску воду мутну,
залеђену до пролећа да престигне
месец уз облаке…
Хладно је и ништа се само не пише
зимзелене гране ударају у прозор,
опомињу: 
“Дај више пробуди се, проћи ће живот
незналице, детиње лице обрадуј!
Подстакни љубав да не умре премлада.”
Свађам се са бештијма у срозаним хаљинама,
вичем да је љубав промашила 
своју путању, да не куца на моја врата, 
не отварам пре поднева.
Нек плаче, нек се тресе, нек се увија!
Ајде слажи још једном за пољубац, 
дај наду беспосленом просјаку 
А ја ћу обући најлепше пролетње хаљине
одмрзнућу осмех и сјај у очима
и отићу на ону исту песковиту плажу, 
од које се раздваја мирис јоргована и ружа
даћу ти медаљон на длану од сунца….
ако препознаш оно нешто што си звао:
“Моја душа”!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта