logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Кристина Јанковић | МЕЋАВА




Прашина снежна ти замаглила вид,
устежеш сe пред онима
који су те продали  за кап среће,
за новчиће силне
што звецкају у хладним џеповима,
немаш више куд,
даље од себе побећи не можеш!

А ја?
Распродала сам сву срећу на вашарима
уцвалих цветова, док чекам у редовима
давно остављених душа,
док молим да страст ме не разгони
попут духова,
јер ходам попут њих.

Мећава ми  стегла срце,
смејући се громогласно несрећи оних
који су до јуче полагали право на љубав
заводећи урокљивим очима,
продавајући себе у голим јутрима,
у којима данас личи на оно јуче
што запретено стоји и не помиче се.

А ја чекам мај,
тада ћу се поново родити,
и то ће бити месец који ће ми рећи:
„Добро дошла ти коју сам толико чекао,
добро дошла у свитање бескрајно,
добро дошла осмехом цветним
који никада нисам заборавио!“


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта