slike pesnika

Кристина Јанковић – МЕЋАВА




kristina-jankovic
Прашина снежна ти замаглила вид,
устежеш сe пред онима
који су те продали  за кап среће,
за новчиће силне
што звецкају у хладним џеповима,
немаш више куд,
даље од себе побећи не можеш!

А ја?
Распродала сам сву срећу на вашарима
уцвалих цветова, док чекам у редовима
давно остављених душа,
док молим да страст ме не разгони
попут духова,
јер ходам попут њих.

Мећава ми  стегла срце,
смејући се громогласно несрећи оних
који су до јуче полагали право на љубав
заводећи урокљивим очима,
продавајући себе у голим јутрима,
у којима данас личи на оно јуче
што запретено стоји и не помиче се.

А ја чекам мај,
тада ћу се поново родити,
и то ће бити месец који ће ми рећи:
„Добро дошла ти коју сам толико чекао,
добро дошла у свитање бескрајно,
добро дошла осмехом цветним
који никада нисам заборавио!“


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза