slike pesnika

Кристина Јанковић – МЕЋАВА




kristina-jankovic
Прашина снежна ти замаглила вид,
устежеш сe пред онима
који су те продали  за кап среће,
за новчиће силне
што звецкају у хладним џеповима,
немаш више куд,
даље од себе побећи не можеш!

А ја?
Распродала сам сву срећу на вашарима
уцвалих цветова, док чекам у редовима
давно остављених душа,
док молим да страст ме не разгони
попут духова,
јер ходам попут њих.

Мећава ми  стегла срце,
смејући се громогласно несрећи оних
који су до јуче полагали право на љубав
заводећи урокљивим очима,
продавајући себе у голим јутрима,
у којима данас личи на оно јуче
што запретено стоји и не помиче се.

А ја чекам мај,
тада ћу се поново родити,
и то ће бити месец који ће ми рећи:
„Добро дошла ти коју сам толико чекао,
добро дошла у свитање бескрајно,
добро дошла осмехом цветним
који никада нисам заборавио!“



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта