Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Кристина Јанковић | МЕЋАВА




Прашина снежна ти замаглила вид,
устежеш сe пред онима
који су те продали  за кап среће,
за новчиће силне
што звецкају у хладним џеповима,
немаш више куд,
даље од себе побећи не можеш!

А ја?
Распродала сам сву срећу на вашарима
уцвалих цветова, док чекам у редовима
давно остављених душа,
док молим да страст ме не разгони
попут духова,
јер ходам попут њих.

Мећава ми  стегла срце,
смејући се громогласно несрећи оних
који су до јуче полагали право на љубав
заводећи урокљивим очима,
продавајући себе у голим јутрима,
у којима данас личи на оно јуче
што запретено стоји и не помиче се.

А ја чекам мај,
тада ћу се поново родити,
и то ће бити месец који ће ми рећи:
„Добро дошла ти коју сам толико чекао,
добро дошла у свитање бескрајно,
добро дошла осмехом цветним
који никада нисам заборавио!“


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта