Textual description of firstImageUrl

Коста Абрашевић | ЦРВЕНА




Црвена је крвца, што кипи у нама;
Црвена је муња, што облак пролама,

Црвено је небо, кад се зором смије,
Црвен нам је барјак, што се гордо вије,

Црвена је мржња у нашим грудима
Па и гнев је црвен, што нас обузима.

О, тирани, чујте – не треба вам крити –
И освета наша – црвена ће бити!

1894.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана