Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | И ЈА БИХ РАДО


и ја бих радо да се винем небу,
да осјетим дрхат у хладу висина
када се облаци као дјеца нетом
играју скривача пут небеских ширина.

и ја бих радо љубила онако
кô што нико никад у садашњем није;
као шипарица заљубит се тако
да му капље воде са дланова пијем..

у љубави лако је досегнут небеса
и пловити морем с кормилом лептира,
гледати у мјесец са звијездама реса.

кад остави те љубав, кад осјећај утихне,
кад учмало срце јоште само сања
узалудно, али, њежна миловања..
срце тад крвари, али се и боји

да ће да га згазе кроз шљивика стазе
гдје је некад давно сновима снивало,
кад се само лажно од љубави скривало,
кад је срце – срце и само то бивало.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des