logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Бранка Попић | ЕХО КОРАКА




не заборави
да улице су
безмало празне без нас.
сваки камечић и стопа свака
постаје преинака
у наш корак са четири стопе
на четири мјеста
на старом, охрдалом асвалту.
корак који је имао ритам.

на табли крај које смо
свакодневно пролазили
стајао је знак за стоп
који смо озбиљно схватали
и никад се нисмо освртали,
јер смо спознали шта значи
окрет у мјесту за 180 или 360 степени.
у сваком случају
стремили смо.
стремили?!
у облаке, у амбис,
у непроходну шуму,
у све што је представљало пад,
пропаст, раскинуће свих нити,
те танане пређе
између моје ти и твоје ја.
остали су непорозни
зидови међу нама
и улица која је остала сама од нас,
од моје тебе и твоје мене,
остала да одјекује ехом наших
бивших корака
који тек сада одјекују у нама.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта