Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Бранка Попић | ДОК СЕ ЉУЉУШКАМ




и док се љуљушкам у колијевци сања
и потапам руке у облака пјену,
све више се чини само је нестварна
та шарена лажа што се у сан дјену.

како ли се зове, како ли се мами
да се опијамо нектаром тих рима
што у себи носи та малена птица
призвана из неких нестварних даљина.

шарене јој очи, руке сњежно бијеле,
загрљаја спремног за примити вазда
уморнога путника, тужнога дјечака;
ко је та незнанка, од чега се сазда.

ако мало проровиш по својој нутрини,
одвојиш и сложиш оно што је важно
схватићеш да у теби све је сасвим јасно,
да то само срце куца тако снажно.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта