Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | MOESTA ET ERRABUNDA




Да л` ти се, Агато, вине срце твоје
каткад са пучине мрачне гнусна  града
над океан дуги где вечни сјај влада,
плав, прозрачан, дубок ко невиност што је?
Да л` ти се, Агато, вине срце твоје?

О море широко! Утишај ми јаде!
Кој` то демон мору, певачу суровом
големе оргуље хучних бура даде
да дадиља буде, да нас љуљка сном?
О море широко! Утишај ми јаде!

Нека ме брод носи, нек ме возе кола,
што даље! Од суза овде наста блато!
Рече ли ти јадно срце, о Агато:
што даље од греха, кајања и бола,
нека ме брод носи, нек ме возе кола!

Како си далеко, мирисави рају
где радост и љубав под сводом се скрива
и у чедној сласти срца растапају
и где све што љуби, вољено и бива;
како си далеко, мирисави рају!

•Превео Божидар Ковачевић



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана