И мисли бију узалудне битке
А месец снове у бездно просипа
И срцем пише риме нечитке
Тад склопи капке – путуј далеко
Стежући несном постељу празну
Да негде исто – сад дрхти неко
Јер сања исту причу мазну
И тако дуго у тами ћути
Јер сан је дат нам да га јава сруши
И ко зна где су ти цветни пути
И шта ће сутра бити у души
Из збирке Сан напукле јаве (2009)
