води у мали гај
у биљну трлу
Душа тишине слуша
То бисер ладне воде
пева у мом грлу!
Колики ли је прешао пут
тај гутљај меда
та чиста крвца
од срца земље
до мог срца?
Колико ли је пута био
у стању водене паре
магле и снежног праха
Колико ли је пута жуборио
у грлу богаташа
у грлу сиромаха?
Час је срж стене
час бехар снега
час душа земље
што небом лута
О кад бих поживио толико
да један исти гутљај воде
попијем два-три пута!