Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | КАД СМИРАЈ




Кад сутон ме узме - немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести -
А не желим више надом да га дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Кад сутон ме узме - једноставно, ћути;
У осмеху немом вратиће се сање
Да су некад могли срести нам се пути,
Само да смо знали желети се мање.

Кад сутон ме узме -певаће славуји,
Јер ту песму само ноћ уме да слуша,
У души кад јава престане да бруји -
И роса кад срце престане да куша.

Кад сутон ме узме - а већ је узео
Уморне ми усне негдашње врелине;
Жудњу коју скрива један тамни вео;
У мислима само магле и белине.

Кад сутон ме узме - немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести -
А не желим више надом да га дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.



Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта