logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Анђелко Заблаћански | КАД СМИРАЈ




Кад сутон ме узме - немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести -
А не желим више надом да га дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.

Кад сутон ме узме - једноставно, ћути;
У осмеху немом вратиће се сање
Да су некад могли срести нам се пути,
Само да смо знали желети се мање.

Кад сутон ме узме -певаће славуји,
Јер ту песму само ноћ уме да слуша,
У души кад јава престане да бруји -
И роса кад срце престане да куша.

Кад сутон ме узме - а већ је узео
Уморне ми усне негдашње врелине;
Жудњу коју скрива један тамни вео;
У мислима само магле и белине.

Кад сутон ме узме - немој да ме тражиш,
Јер можеш ми поглед озарјем завести -
А не желим више надом да га дражиш:
Да вече и јутро негде ће се срести.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта