Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | ВИНО САМОТНИКА


Особити поглед заводљиве жене
што по нама клизи као бијела зрака
коју луна шаље, немарна и лака,
на језеро међу уздрхтале сјене,

у руци играча последњи цекини,
страствени пољупац танке Аделине,
музика што таквим узбуђењем сине
ко да чујеш људски вапај у даљини,

све то није равно, о дубоки врчу,
сласти што јој дајеш у опојном грчу
поквареном срцу побожна пјесника!

Точиш му надање, бесмртност и младост;
- И дивну Охолост, ту просјачку радост,
која с боговима изравна биједника.

Превео Момир Николић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des