Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ранко Павловић | БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋЕ




И отворише се небеса,
и кроз мисли ми жеља мину,
и спознах сурову истину
да сам сам сред грозних чудеса.

И да сам стари отац мој је,
и сам брат на другој обали,
и да се нисмо покајали
за самоће и неспокоје.

И затворуше се небеса,
и црвен дажд земљу накваси,
и поче са себе да стреса

очевина тијела ледна.
Крикнуше небески монаси.
... А жеља бјеше само једна.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта