Textual description of firstImageUrl

Милорад Ј. Митровић | НЕНАПИСАНА ПЕСМА


Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете;
И ја је певах раздраган и срећан,
Кô тица горска или мало дете.

Њу нико није слушао ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела;
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.

Да, ја се бејах измирио с тугом,
Са патњом мојом и са јадом иним,
И песма моја звездама се вила
И губила се у зрацима њиним.

И ја јој хтедох да похватам звуке,
Ал' заста рука, што их безброј списа;
То беше песма љубави бескрајне,
Незнана земља, сан небеског виса.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des