Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ПОЗНАЊЕ



Знам ти душу грешну, црну ко угарак,
Ока сету давну и сјаја у наговештају,
Док замуклог смеха одаје те крак,
Тишину од звука гласином вештију.

Знам ти понос, дични само наизглед,
И браду док дрхти кад ехо избледи,
Знам и сузу бистру кад замути глед,
И заклетву мучну кад време проседи.

Знам ти смирај жеље и жудњу чисту,
Страсти лаке, срамне, горљиве у трену,
Срца искру свету, стављену на бисту,
И предану руку по пути ми разнесену.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана