Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ПОЗНАЊЕ



Знам ти душу грешну, црну ко угарак,
Ока сету давну и сјаја у наговештају,
Док замуклог смеха одаје те крак,
Тишину од звука гласином вештију.

Знам ти понос, дични само наизглед,
И браду док дрхти кад ехо избледи,
Знам и сузу бистру кад замути глед,
И заклетву мучну кад време проседи.

Знам ти смирај жеље и жудњу чисту,
Страсти лаке, срамне, горљиве у трену,
Срца искру свету, стављену на бисту,
И предану руку по пути ми разнесену.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта