Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | КАД ЖЕЛИМ ДА СИ БЛИЗУ

Кад желим да си близу,
Разгрнем чађ са успомена,
Умијем слике утиснуте у зеницама,
Кад заигра очни живац у предаху између
Два загрљаја..
Кад желим да си близу,
Ја појурим промрзле птице у топле пећине,
Огрејем им крила над пламеном
И зурим им у очи црвене и жуте...
Кад желим да си близу,
Ухватим ветар што преврће таласе,
Опасам му ветрени рукав
И у кратком замаху бацим га на чуњасто платно..
Кад желим да си близу,
Раскопам светлост и у најмрачнијем куту,
Сноп уберем златни и обасјам путе непрегледној вечности...
Кад желим да си близу,
Посадим јесење руже, и у труљењу круница њиних
Ја шаљем поздраве црним хумусом
У дубине бивалишта твојега...
Кад желим да си близу,
Сузама нацртам правац, и кроз мочваре,
Блатњаве стазе пробијам своје срце,
Хрлим у сан, у одбегле руке...
Кад желим да си близу,
Окренем лице сунцу,
И топле се зраке благе у руке ти свете претворе..
Кад желим да си близу,
Даљини се твојој неземаљској
До травице увеле поклоним,
И пустим да ме мирис њен у одаје твоје одведе.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des