Бледи полумесец у потоку,
У колу вила бродарица
Немуштим језиком зборим;
Ноћас сам зрно у густом ситу,
Младица у цвасти и зрењу,
На низ уткана песмарица
Кроз стихове тихо роморим;
Ноћас сам преблага, чиста,
Од немоћне судбе укроћена,
Моје се узде у трњу спетљале,
Низ капке ми се смирај слива;
Ноћас ме опекла рана иста,
У груди црна гуја угнездила,
Све су у прах нимфе окапале,
Само Жала још остала је жива.
