Textual description of firstImageUrl

Невена Милосављевић | ЖАЛА



Ноћас сам ловац у житу,
Бледи полумесец у потоку,
У колу вила бродарица
Немуштим језиком зборим;

Ноћас сам зрно у густом ситу,
Младица у цвасти и зрењу,
На низ уткана песмарица
Кроз стихове тихо роморим;

Ноћас сам преблага, чиста,
Од немоћне судбе укроћена,
Моје се узде у трњу спетљале,
Низ капке ми се смирај слива;

Ноћас ме опекла рана иста,
У груди црна гуја угнездила,
Све су у прах нимфе окапале,
Само Жала још остала је жива.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана