Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | ЗОВ ЖУДЊЕ




Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се младо жито њише.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад се сунце на запад сакрива;
Испод липе да љубим уста твоја
Док мирис ноћи душе нам прелива.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад месечина заљубљене буди;
И док роса пада на колена твоја –
Да је у длан скупим и недра ти љубим.

Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се зрело жито њише.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана