Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | ЗОВ ЖУДЊЕ




Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се младо жито њише.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад се сунце на запад сакрива;
Испод липе да љубим уста твоја
Док мирис ноћи душе нам прелива.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад месечина заљубљене буди;
И док роса пада на колена твоја –
Да је у длан скупим и недра ти љубим.

Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се зрело жито њише.


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана