logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Анђелко Заблаћански | ЗОВ ЖУДЊЕ




Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се младо жито њише.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад се сунце на запад сакрива;
Испод липе да љубим уста твоја
Док мирис ноћи душе нам прелива.

Ех, колико желим да си увек моја
Кад месечина заљубљене буди;
И док роса пада на колена твоја –
Да је у длан скупим и недра ти љубим.

Ех, колико желим да си увек моја
Никад да се не кријемо више,
Да слободно љубим оба ока твоја
Док крај нас се зрело жито њише.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта