Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | НАЈЛЕПШЕ ОЧИ




Да ли невиност крију очи твоје
Дубоко сетне – блиско сањиве
Плахе као пчеле кад се роје
Да ли бар некад су сасвим рањиве

Или баш сјај су душе твоје меке
Свебрижне и увек жудње пуне
И неке радости далеке, далеке
Да ли очи су ти топле као струне

Или у лепоти крију своје чини
И осмех што ђаволе је срео
Да ли ме увек воде ка паучини
Или поглед ти је већ за љубав зрео



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана