logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Анђелко Заблаћански | МИЛОВАЊЕ




Гле – зора капље са недара твојих
Сва чврста, све незрело беља
Гле – већ део је и усана мојих
Хладних од патње и врелих од жеља.

Гле – снови се у прсте створише
И лутају путем већ познатим
Врхом жудње, долом, па навише
И застану у уздах да свратим.

Уплашени у души се скрију
У беспућа слутњом изаткана
Онда опет чежњом се опију
И немиром краду бол из рана.

Пркосим им али дрхтим већ
Чујем тебе шапћеш ми у крви
И хтео бих – али не могу ти рећ
Да уздах потоњи лепши је нег први.

И гле – зора већ озари ми веђе
Клизи по телу, па у дно душе
И ми смо једно без страха и међе
Кô руже и трн, кô трн и руже.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта