Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | БЕЗНАЂЕ




Живот је безнађе снова
Кад прођу тренуци смеха
Кад заувек оде љубав нова
Укус блаженства и греха.

Кад истини гледаш у очи
А дубоки јој осећаш траг
На сјају звезда у ноћи –
Кад губиш оног ко ти је драг.

Кад душом ти овлада мир
Као уснула сенка бића –
Живот је тек нечији хир
Без капи опојног пића.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта