Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | БЕЗНАЂЕ




Живот је безнађе снова
Кад прођу тренуци смеха
Кад заувек оде љубав нова
Укус блаженства и греха.

Кад истини гледаш у очи
А дубоки јој осећаш траг
На сјају звезда у ноћи –
Кад губиш оног ко ти је драг.

Кад душом ти овлада мир
Као уснула сенка бића –
Живот је тек нечији хир
Без капи опојног пића.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана