Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | БЕЗ ГРАНИЦЕ



О, задрхти још једном у мени;
Још овај пут, данас,
Задрхти само за нас
И не питај где су нам корени.

Немој стидљиво као што си некоћ
Већ снажно, да умрем;
Још сад – више не смем,
У бестраг свој ја морам, морам поћ'.

Али твој осмех понећу у себи;
Твоје слутње, твој мир,
Наш детињи хир;
Однећу све – све оставити теби.

Понећу благослов бога немоћи,
Бићу му слуга
Без снова, без друга;
Однећу светлост оне наше ноћи.

Однећу све – све оставити теби:
Тек свело цвеће,
Вино и светлост свеће –
Чуваћеш ти, ја носићу у себи.

О, задрхти још једном у мени;
Још овај пут, данас,
Задрхти само за нас,
Зар је важно где су нам корени?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта