logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Анђелко Заблаћански | БЕЗ ГРАНИЦЕ



О, задрхти још једном у мени;
Још овај пут, данас,
Задрхти само за нас
И не питај где су нам корени.

Немој стидљиво као што си некоћ
Већ снажно, да умрем;
Још сад – више не смем,
У бестраг свој ја морам, морам поћ'.

Али твој осмех понећу у себи;
Твоје слутње, твој мир,
Наш детињи хир;
Однећу све – све оставити теби.

Понећу благослов бога немоћи,
Бићу му слуга
Без снова, без друга;
Однећу светлост оне наше ноћи.

Однећу све – све оставити теби:
Тек свело цвеће,
Вино и светлост свеће –
Чуваћеш ти, ја носићу у себи.

О, задрхти још једном у мени;
Још овај пут, данас,
Задрхти само за нас,
Зар је важно где су нам корени?


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта