Textual description of firstImageUrl

ЈЕТРВИЦЕ АДАМСКО КОЛЕНО



Она знаде шта је сиротињство
(Од малоће сиротица била):
Прије Мирку бела хлеба даје,
Прије Мирку него свом Маринку;
Кад ‘но света недељица дође,
Кад изиђе на сокак међ’ друге,
Њена Мирка на крило посади,
Свог Маринка до себе на земљу:
Нитко не зна да је сиротица,
А да Мирко своје мајке нема.
Кад ‘но свето Васкрсење дође,
Кад на деци рухо покројише,
Какво Мирку, онакво Маринку
Чисти скерлет и зелену свилу,
Свако мисли и свако се диви,
Како стрина негује их оба,
Као да су браћица рођена.
Кад Ковиљка у цркву пошеће,
Обојицу води за ручицу,
А сав народ стрину благосиља
(Сам ли Господ из небеског царства):
„Ој, Ковиљка, колено адамско!
Проста душа твојих родитеља,
Који су те породили мудру,
Међ’ туђу те браћу отправили,
Па ти знадеш шта је сиротињство.“
Боже мили на свему ти хвала!
Тако ради јетрва Ковиљка;
Она храни оба своја сина,
Хранила их до седамн’ест лета.
Кад настало лето осамн’есто,
Писат’ пође цареви везире,
Писат’ пође по земљици царској
И он купи на цареву војску:
Где у кући четир’ мушке главе,
Од четворо узима тројицу;
Где тројица, узима двојицу;
Где двојица, онде обојицу;
Где је један, и оног једнога.
Редак дође Ковиљкину двору
Да јој иду Мирко и Маринко,
Да јој иду на цареву војску.
Кад је било у боју првоме,
Кад у ватру деца ударила,
Пуче пушка, из те ватре прве,
Пуче прва па уби Маринка.
Сам остаде сиротица Мирко,
Сам остаде на царевој војсци;
Војевао за девет година,
Кад настала година десета,
Прекиде се та царева војска,
Не зна Мирко на коју ће страну;
Да ли стрини да ли свету белу? —
Окрете се својој милој стрини.
Далеко га она угледала,
Па је преда њ стара ишетала:
„Чедо Мирко, а где је Маринко?“ —
„Ој, бога ми, моја мила мајко,
Јер за другу бољу не знам мајку,
Кад смо били у боју првоме,
Пуче пушка из те ватре прве,
Пуче прва, те уби Маринка.“
Заплака се јетрва Ковиљка,
Па говори сиротици Мирку:
„Чедо Мирко, оди ближе стрини,
Ја не имам да загрлим сина,
А ти немаш да т’ загрли мајка:
Оди, Мирко, да т’ загрли стрина.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана