Завејане снегом
И укршене ледом
Очекују да неко дође
Пут села
Кроз вејавицу и ноћ
Јуре саонице
Кочијаш прати мирис дима
Из родне куће
Потеже узде и виче
Али не бије коње
Мада је кочијаш од рођења
Никад никога није тукао
Жао му себе
(Из књиге Календар за године које су прошле)
