Душан Ковачевић – КОЧИЈАШ

Куће до прозора

Завејане снегом

И укршене ледом

Очекују да неко дође

Пут села

Кроз вејавицу и ноћ

Јуре саонице

Кочијаш прати мирис дима

Из родне куће

Потеже узде и виче

Али не бије коње

Мада је кочијаш од рођења

Никад никога није тукао

Жао му себе

          (Из књиге Календар за године које су прошле)

 Душан Ковачевић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter