Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ВРЕЛИНА



Сунце ми по телу удара –
моја кожа те жудно упија
рука ми твоја на грудима клија.

Облак у небо страсно урања –
продире дубоко глад ти врела
у неситост узбурканог ми ждрела.

Трепери ваздух светлуцави
кроз листове нежне, снене –
голицају мој поглед твоје зене.

Сунчев се цвет бујно расцветава –
твоја се узаврела жеља уплела
са жудњом моје душе и тела.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des