Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ВРЕЛИНА



Сунце ми по телу удара –
моја кожа те жудно упија
рука ми твоја на грудима клија.

Облак у небо страсно урања –
продире дубоко глад ти врела
у неситост узбурканог ми ждрела.

Трепери ваздух светлуцави
кроз листове нежне, снене –
голицају мој поглед твоје зене.

Сунчев се цвет бујно расцветава –
твоја се узаврела жеља уплела
са жудњом моје душе и тела.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта