Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ВЕЧЕРЊИ СОНЕТ

Испод крошње што плодове слути
Срећно заведен мирисом зове
Збуњен тајанственом хуком сове
Уморни немир спокојно ћути.

Из мрака свитац лењо светлуца
Крај реке мирно сањари ива
Срећна што лети и што је жива
Вечерњу тишину птица кљуца.

У такво вече спознаш самотан
Живот је од туге много већи
Прост је очај човека срамотан

У трави ниче песма о срећи
Запеваће је и тврди камен
У оку цвећа буди се пламен.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des