Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ТЕБИ



Да ли си ти онај
кишама јесењим оплакиван
у цветању пролећном сниван
кроз многе животе чекан...

Онај што познаје немушти језик
животиња мојих шума
и корача сигурно неистраженим
просторима мог ума;
враћа моју изгубљену сенку
са далеког,прашњавог друма
и чује болне одјеке
тишинa што јече
дубоко у моје поноре;
вртлоге моје набујале реке
умирује нежношћу руке.

Онај што препознаје
цвркут збуњених птица
успаваних на врху литица,
уклања са мог пута
тежак камен спотицања
и облак растерује кад заклања
сунце мог летњег дана;
мисао моју кад залута враћа
са стаза заблуда и обмана
и моје несмотрене грешке
тугом својом плаћа.

Да ли си ти онај
кроз многе животе чекан и дочекан?


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта