Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ДАН



Нови је дан –
За наде голе,
За птице покисле,
За оне који се воле
И оне које обори самртни сан.

Нови је дан –
За усамљене, уморне
Од живота савијене,
За бледе сене,
Испијене, дотучене,
За њихове ране незалечене;
За веселе, безбрижне
За грешне и за чедне.

Нови је дан –
Неком ведар, сунчан
Другима магловит, кишан
Свануо узбуркан, стишан
Као почетак или свршетак.

А дан – равнодушан
Са прозора гледа
И не мари
Да ли је свануо или омануо.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана