Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ДА СМО СЕ СРЕЛИ



Да смо се срели на пољима зеленог жита
Још снажни, бујни, незрели
У мени младог месеца

Да ли би судбина била распевана птица
Да ли би живот био плодна равница
Да ли би небо увек било плаво и жуто
Без облака, муња, громова
И дани протицали као мирна река
Без вртлога, таласа, ломова

Сваки би дан био недеља
Празнична, блистава, чиста
Свако би јутро било светковина
У славу сунца и рађања
Испијали га као капи најбољег вина
На трпези животног изобиља

Да смо се срели у пролеће
Кад се буди душа биља



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана