Говори ми као да тихо пева
Боље је бити дрво него луд
Од оног што се узалуд снева.
Тај црни на један ме сећа бели
Кад смо још веровали у чуда
Неокрњени животом, весели
Нисмо знали да је судбина луда.
Да смо шта нам шапуће слушали
Да смо у његов живот загледали
Још тада бисмо спознали истину.
Довољно је гледати у сунце
Опало лишће слати у даљину
Достићи само потребне врхунце
Корењем дубоко заћи у тмину.