Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Зорица Савић | ЦРНИ ДУД




Иза куће одувек стоји тај дуд
Говори ми као да тихо пева
Боље је бити дрво него луд
Од оног што се узалуд снева.

Тај црни на један ме сећа бели
Кад смо још веровали у чуда
Неокрњени животом, весели
Нисмо знали да је судбина луда.

Да смо шта нам шапуће слушали
Да смо у његов живот загледали
Још тада бисмо спознали истину.

Довољно је гледати у сунце
Опало лишће слати у даљину
Достићи само потребне врхунце
Корењем дубоко заћи у тмину.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта