Textual description of firstImageUrl

Жак Превер | МРТВО ЛИШЋЕ



Тако бих хтeо да сетиш се дана
срећних кад бејах пријатељ твој
тад сунце  топлије беше нег данас
и зраке је бацало у живот мој.

Сад мртво лишће око нас се купи.
Видиш ли — ја памтим све.
Свуд мртво лишће — у парку, на клупи.
Прекриће сећања, кајање, сне.

Северац га разноси ноћас
а ако однесе и нас
ту песму ћу памтити вечно
и твој ћу слушати глас.

Јер песма та и на нас сличи
била си моја, био сам твој.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој.

Али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
и на песку не оставља њих.

Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој...
али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.

Стопе љубавника брише море
На песку не оставља њих.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана