срећних кад бејах пријатељ твој
тад сунце топлије беше нег данас
и зраке је бацало у живот мој.
Сад мртво лишће око нас се купи.
Видиш ли — ја памтим све.
Свуд мртво лишће — у парку, на клупи.
Прекриће сећања, кајање, сне.
Северац га разноси ноћас
а ако однесе и нас
ту песму ћу памтити вечно
и твој ћу слушати глас.
Јер песма та и на нас сличи
била си моја, био сам твој.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој.
Али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
и на песку не оставља њих.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој...
али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
На песку не оставља њих.
