Тако бих хтeо да сетиш се дана
срећних кад бејах пријатељ твој
тад сунце топлије беше нег данас
и зраке је бацало у живот мој.
Сад мртво лишће око нас се купи.
Видиш ли — ја памтим све.
Свуд мртво лишће — у парку, на клупи.
Прекриће сећања, кајање, сне.
Северац га разноси ноћас
а ако однесе и нас
ту песму ћу памтити вечно
и твој ћу слушати глас.
Јер песма та и на нас сличи
била си моја, био сам твој.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој.
Али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
и на песку не оставља њих.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој...
али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
На песку не оставља њих.
срећних кад бејах пријатељ твој
тад сунце топлије беше нег данас
и зраке је бацало у живот мој.
Сад мртво лишће око нас се купи.
Видиш ли — ја памтим све.
Свуд мртво лишће — у парку, на клупи.
Прекриће сећања, кајање, сне.
Северац га разноси ноћас
а ако однесе и нас
ту песму ћу памтити вечно
и твој ћу слушати глас.
Јер песма та и на нас сличи
била си моја, био сам твој.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој.
Али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
и на песку не оставља њих.
Дани су текли као у причи
била си моја, био сам твој...
али живот зна раздвојити оне
који се воле као ми.
Стопе љубавника брише море
На песку не оставља њих.