Целог тог дана пљуштало је над Брестом
Ишла си раздрагана
Расцвала устрептала блистала
По киши
Сети се Барбара
Стално је пљуштало над Брестом
И срео сам те у улици Сијам
Смешила си се
И ја сам ти се насмешио
Сети се Барбара
А нисам те ни познавао
А ни ти мене
Сети се
Сети се ипак тог дана
Човек што је стајао под стрехом
Зовнуо те
Барбара
И полетела си према њему кроз кишу
Расцвала устрептала блистава
И бацила му се у загрљај
Сети се тога Барбара
И не замери ми што ти говорим ти
Ја кажем ти свима које волим
Чак и кад их не познајем
Сети се Барбара
И не заборави
Ту мудру и радосну кишу
На твом срећном лицу
Тај срећни град
Ту кишу по мору
По бродоградилишту
По лађи за Усан
Ооо Барбара
Каква будалаштина је рат
Шта је сада с тобом
Под овом кишом од гвожђа
Од ватре од челика од крви
И онај што те стезао у загрљају
Страсно
Да ли је мртав нестао или жив
Ооо Барбара
Стално пљушти над Брестом
Као што је пљуштало некад
Али то више није исто и све је сад уништено
То је погребна киша грозна и очајна
То више није ни пљусак
Од гвожђа челика и крви
То су сад само облаци
Што цркавају ко штенад
Штенад што промине
Воденим струјама дуж Бреста
И одлази да гњије негде далеко
Далеко страшно далеко од Бреста
Од којег сад није остало ништа
• Превео Мирослав Караулац
