прошли смо олује двадесетогодишње љубави
љубави безумне
Хиљаду пута узимала си своје ствари
а ја хиљаду пута најављивао свој одлазак
И свака ствар се сећа
силине наших свађа
у тој соби без колевке
Овде више ништа не наликује ни на шта
Заборавила си укус воде
а ја изгубио вољу да повратим твоју наклоност
Али моја љубави, благости, нежности
моја узвишена љубави
Од првих знакова зоре до смираја дана
ја те волим још, а и знаш да те волим
Знам све твоје хирове
и ти моје пакости
Умешно си ме задржавала уза се
а ја те губио с времена на време
Наравно, имала си неколико љубавника
Морало се некако утрошити време
Телу треба врискања од задовољства
Коначно коначно
требало нам је доста умешности
да остаримо а да не одрастемо
Али моја љубави, благости, нежности
моја узвишена љубави
Од првих знакова зоре до смираја дана
ја те волим још, а и знаш да те волим
Да
време нас прати
чак доноси патњу
Али није најгора ствар
у љубави живети спокојно
Наравно, сад нећеш заплакати одмах
а и ја ћу се покајати касније
Сада мање чувамо наше тајне
Мање се препуштамо судбини
Немамо више поверења у природан ток реке
Увек је то изнова тихи рат
Али моја љубави, благости, нежности
моја узвишена љубави
Од првих знакова зоре до смираја дана
ја те волим још, а и знаш да те волим.