Textual description of firstImageUrl

Жак Брел | НЕМОЈ, НЕМОЈ ИЋИ




Заборавити треба
Све што је могуће
Оног кога нема
Време растанка
Изгубљено време
Треба знати како
Преболети сате
Што убити могу
Ударцима својим
Само срце среће

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Поклонићу теби
Сваки бисер кише
Из оних земаља
Где ни кише нема
Прокопаћу земљу
Све до иза смрти
Да ти скријем тело
Светлошћу и златом
Створићу земљу
Где ће љубав бити
И владар и закон
Ти краљица моја

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Измислићу за те
Бесмислене речи
А ти ћеш их знати
Причаћу ти причу
О заљубљенима
Што видеше своја
Срца где се љубе
Причаћу ти причу
О ономе краљу
Што је давно умро
Јер те није срео

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Дешава се често
Да избије ватра
Из старог вулкана
Што је давно умро
И, чини се, има
Изгореле земље
Која житом роди
Боље него друга
А кад дође вече
И упали небо
Зар се стопити неће
Црвено и црно

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи
Немој, немој ићи

Плакати више нећу
Говорити нећу
Сакрићу се негде
Само да те гледам
Како плешеш сретна
Само да те слушам
Како певаш сретна
И само ћу бити
Сена твоје сене
Сена твога пса

Немој, немој ићи
Немој, немој ићи



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана