Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић | ВЕЧЕ



Румене пруге већ шарају далеки запад, 
Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља 
Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, 
И само час по час зајечи шарена дола 

Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада 
Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, 
А његов космати пас, подвивши репину лено, 
Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира 

Увија поља и равни. Румене пруге се гасе 
И бледи месечев зрак, светило небеских двора, 
Кроз маглу диже се већ - и нема, дубока тама 
Доводи бајну ноћ са сињег незнаног мора. 

Све грли мир и сан. Покашто заурла само 
Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, 
Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, 
И ђерам шкрипи све и вода жуборећ пада.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана