Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић | У ПОЗНУ ЈЕСЕН



Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, 
И густе слојеве магле у влажни ваља дô... 
Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, 
Мутно је небо сво. 

Фркће окисô коњиц И журно у село граби, 
И већ пред собом видим убог и стари дом: 
На прагу старица стоји и мокру живину ваби, 
И с репом косматим својим огроман зељов с њом 
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, 
И густе слојеве магле у влажни вала дô... 
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, 
Мутно је небо сво.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана