logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Војислав Илић – Т*



Под нама лисје шуштало је жуто, 
Крај мене, душо стајала си ти; 
Мирна си била, - ах, и ја сам ћутô, 
Обојим нама тужни беху сни. 

Тавно бледило по чеоцу твоме, 
Кô признак смрти, ширило се свуд, 
Валови туге у тренутку томе 
Бурно су моју таласали груд. 

То беше предзнак, да ће скоро доћи 
Растанка нашег нежељени час, 
Кô дим, кô магла да ће радост проћи, 
И небо да ће раставити нас... 

Удар судбине обишô ме није, 
Из гроба заман дозивљем те ја; 
Јесењи ветар у лице ме бије, 
Природа ћути око мене сва 

Ћути, и живот гони својим редом, 
Не види тугу, не разуме јад, 
Ни вреле сузе по лицу ми бледом, 
Ни смрћу твојом оборен ми над. 

1885.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта