Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић | ЉУБИМ ТЕ, ДУШО




Сумрачак пада; тишина се свија, 
У миљу тоне васиона сва; 
Вечерња звезда трепери и сија: 

Весело све је - само нисам ја! 
Немир ми стискô уморене груди, 
Несрећно срце што љубити зна! 

Кроз тиха поља срдашце ми жуди 
Далеко тамо, у бајнији свет: 
Да злато своје иза санка буди 

Уз гласак фруле, уз уздисај клет... 
Ил' да јој шапне поветарцем благим: 
Љубим те, душо, више него свет! 

1880.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана