logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Војислав Илић | ЉУБАВ



О што ме, срце, гониш ти, 
И мориш духа моћ? 
Сунце је зашло - мирно спи, 
Тавна се спушта ноћ... 

Да, тија поноћ шири лет, 
Све живо снева сан; 
У светле снове пада свет, 
И светли чека дан; 

Ал' ноћ кад падне, бајна ноћ! 
Почињем песму ја 
И те је песме силна моћ, 
Младост јој име зна! 

И стократно је срећан свак 
Те песме ко је плен; 
Живота у њој трепти зрак, 
И бол је сладак њен! 

О, пусти да њом певам ја 
И срећу, бол и јад: 
Јер тешко теби ако та 
Изумре песма кад! 

1881.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта