Textual description of firstImageUrl

Владислав Петковић Дис | Г



Ходи. Остави све што је за нама.
Нека наш сусрет покрије минуте,
Велике мисли по којима ћуте,
Где живот иде кô јесен гранама.

Поноћ и сунце одјек су менама.
Заволи себе кроз несреће круте
И мене с њима. Нек лепоти путе
Покаже младост док је још са нама.

Осмехом душу и ране заклони.
Запали чула. Нека срце тако
Пређе у усне кô ветар у звуке.

Нек тренут овај и бол што нас гони
Расклопи небо и утули пак'о:
Пољубац, кô смрт, не види јауке.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана