Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | САН




У твоме врту стојим,
у мору црвених ружа.
Михољско лето боји
поглед који се пружа

на један савршен дан.

Посматрам усне твоје
док нежно шапућу цвећу
као славуј кад поје.
На моје усне слећу

славуји с усана твојих.

А сунце плави бескрај
небеског свода над нама.
Своју ми руку дај,
нек јаве нестане тама

заувек у овом трену.

И тихо ме проведи
кроз свој мирисни храм
као да не знаш шта следи.
Не реци оно што знам.

Те речи ће срушити све.

Знам да све само је сан,
јер нема таквих боја,
овакав не свиће дан,
најлепша ружо моја,

што бојиш моје дане.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта