slike pesnika

Владимир Златић – САН



У твоме врту стојим,
у мору црвених ружа.
Михољско лето боји
поглед који се пружа

на један савршен дан.

Посматрам усне твоје
док нежно шапућу цвећу
као славуј кад поје.
На моје усне слећу

славуји с усана твојих.

А сунце плави бескрај
небеског свода над нама.
Своју ми руку дај,
нек јаве нестане тама

заувек у овом трену.

И тихо ме проведи
кроз свој мирисни храм
као да не знаш шта следи.
Не реци оно што знам.

Те речи ће срушити све.

Знам да све само је сан,
јер нема таквих боја,
овакав не свиће дан,
најлепша ружо моја,

што бојиш моје дане.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза