На твојим уснама, црвеним и сјајним
Размакнутим у осмех благ
Остану ми очи
Замишљам дуго
На бледој месечини
Те усне наслоњене на моје
Мирис твоје косе, заводљив као сан
Као пролеће у мом граду
Шири ми ноздрве
Дубоко удишем
Тај мирис априлских ноћи
Неспутане чулности и страсти
Бедрима белим, врелим од мог погледа
Зањиханим у савршеном ритму
Заустављаш ми дах
Немиром чежње тонем
У бездан снова о срећи –
– О једној нестварној жени
