Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић | МРТВЕ СЕНЕ



Осећање времена не чува
више у мени страх.

Одавно већ кроз груди, кроз срце,
студени струји дах.

Мирна је ноћ што слутње моје
сад тамом обавија.

Без дамара у хладним венама
да жиле савија.

Нема снова, нема пусте наде,
само тешка јава.

Нема туге, нема чежње, јада,
само заборава.

Сви мириси и све боје,
мог живота путокази,

Сад су само мртве сене.
Студен ми низ кичму с'лази.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана