Осећање времена не чува
више у мени страх.
Одавно већ кроз груди, кроз срце,
студени струји дах.
Мирна је ноћ што слутње моје
сад тамом обавија.
Без дамара у хладним венама
да жиле савија.
Нема снова, нема пусте наде,
само тешка јава.
Нема туге, нема чежње, јада,
само заборава.
Сви мириси и све боје,
мог живота путокази,
Сад су само мртве сене.
Студен ми низ кичму с'лази.
