Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | УСПАВАНКА




Срећа је залутали оџачар
с враном на рамену
ко зна од када са радошћу посвађан,
срећа, мали киклоп што не воли самоћу.
Радост је дубоки вир неопазиве воде,
загледани рибар коме је удица само
изговор за најлон под прстима,
радост: залутали зрак из невида и
Даље, радост си ти, уснула
на белом перју жртвованих птица,
мирно спавај ходајући мојим
улицама.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта