Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | УСПАВАНКА




Срећа је залутали оџачар
с враном на рамену
ко зна од када са радошћу посвађан,
срећа, мали киклоп што не воли самоћу.
Радост је дубоки вир неопазиве воде,
загледани рибар коме је удица само
изговор за најлон под прстима,
радост: залутали зрак из невида и
Даље, радост си ти, уснула
на белом перју жртвованих птица,
мирно спавај ходајући мојим
улицама.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана