У скровишту
живи мој пријатељ.
Мисли да је то његова кућа.
У кући мог пријатеља
постоји једна жена
пренесена са сајта за упознавање
старија од своје слике
млађа од научених мисли
она се излогује
када треба да разуме
да залије дрво живота
испред љубичастог зида.
Мирише на тесто
и антидепресиве,
мирише познато.
Често говори о љубави,
мислим да не зна где је,
она је добра и
добро јој је.
На зиду дневне собе
постоји прозор
са блокираним погледом;
срећна околност,
јер је гробље у правој линији,
Ново гробље за људе
са доживотним личним картама.
На бок куће мог пријатеља
у антитези
дрско
накачен је студентски дом,
са много прозора
са којих се види и гробље
али то тамо никоме није важно.
Мој пријатељ је добар човек
који мрзи Бога
као што се мрзи
жељена жена коју никад
не спознаш,
мој пријатељ има
мачора тиранина
са нервним сломом
успомену на бившу љубав
Има и пса који смрди
влажног и жељног
као његове очи
уморне од монитора
Кућа мога пријатеља
нема светларник
али он често
гледа
ка плафону.
