страшне сам тајне у теби назирао,
без зазора гладио неман твоје усамљености,
заљубљивао се у непознате очи.
Старе сам пороке пекао са тобом:
сећаш се, тајни рецепт за нетакнутост са похотом.
И грохотом док су нам се смејала небеса
ја сам ти придржавао ореол.
И стајао на границама, и киснуо, и суманут био.
Волео сам те ипак.
Опростио сам ти себичност твоје туге,
и то што су све дуге остале само твоје,
безбојна свитања у одвојеним креветима,
опростио сам ти твоје врлине.
И то што сам отишао, и то сам ти опростио.