Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић | ДОК СУ БОМБЕ ПАДАЛЕ



ми смо у срцу поставили мине,
хиљаду шарених змија, волели
јефтине слаткише и скупа ћутања;
док су се тресле зграде, пуцала
стакла, распрсли су се у нама
очеви и мајке, твоје стаклено звоно,
мој деда самоубица; некако, у страху,
видиш, распрслинама исечени,
не знам како, постали смо рођаци из
неке родоскрвне епохе, тамни мраз, и ја
данас се за тебе молим као први пут
проплакало дете.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана