logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Владимир С. Вуковић | ДОК СУ БОМБЕ ПАДАЛЕ



ми смо у срцу поставили мине,
хиљаду шарених змија, волели
јефтине слаткише и скупа ћутања;
док су се тресле зграде, пуцала
стакла, распрсли су се у нама
очеви и мајке, твоје стаклено звоно,
мој деда самоубица; некако, у страху,
видиш, распрслинама исечени,
не знам како, постали смо рођаци из
неке родоскрвне епохе, тамни мраз, и ја
данас се за тебе молим као први пут
проплакало дете.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта