Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | РОЂЕНДАН



Рођендан...
Двадесет и пета опомена
за дугујући живот.
Већ - двадесет и пета!
Како се лудо окреће ова матора планета,
као заљубљена шипарица
блесава од среће.

Окрећи се ти само, стара,
окрећи, окрећи...
Што се тиче мене
- ја ћу само да зачепим уши,
па и послије стоте опомене,
бићу опет дужник равнодушни.

Али да платим
- не, никако!
Рађе
одлазим из овог гнијезда.

Хеј,
зауставите планету,
ја хоћу да изађем,
идем у вјечну скитњу између звијезда.




Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана