Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ЗАР НЕ ЗНАШ



Везују ме речи
једна за другом
твоје усне плету мрежу
нижу нити бескраја
у славу љубави.

Зар не знаш
да ме не смеш волети...
Кажем ти, иди,
а ти златном чипком
украшаваш име моје
Косу ми сплићеш ветром
крвавим уснама љубиш стопе
испијаш сузе уместо воде.

Знаш ли да губиш
самога себе
љубећи ове усне
посуте отровом невере
И опет ме величаш
у своме уму
Гледајући као у Богињу,
не прихватајући
или, не знајући
да ходам стопама
једне обичне жене.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана