Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ВРАЋАМ СЕ



Потоци и њиве
поспано лете
Склапам очи..
Чујем тај рески звук воде
што удара о стење...
помешан са
... звиждуком зрелог жита.
Птица у лету
крилима повија класје
у ходу ка свом новом плену.
И виртуоз спрема своју виолину
па бира жице за нову свирку...
Тишина...
Божанствени мир
сакупља снагу у моју душу
Гром и киша
кидају оно лоше
спирајући чађ и смолу
Тако слободно сада дишем
док хладне капи бију по телу
Дође ми да: раширим руке
... и вичем!
Нека ме сви чују
ја рађам се ту,
на земљи,
из духова прошлости
враћам се своме телу!


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта