Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ВРАЋАМ СЕ

Потоци и њиве
поспано лете
Склапам очи..
Чујем тај рески звук воде
што удара о стење...
помешан са
... звиждуком зрелог жита.
Птица у лету
крилима повија класје
у ходу ка свом новом плену.
И виртуоз спрема своју виолину
па бира жице за нову свирку...
Тишина...
Божанствени мир
сакупља снагу у моју душу
Гром и киша
кидају оно лоше
спирајући чађ и смолу
Тако слободно сада дишем
док хладне капи бију по телу
Дође ми да: раширим руке
... и вичем!
Нека ме сви чују
ја рађам се ту,
на земљи,
из духова прошлости
враћам се своме телу!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des