Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Тамара Беа | ВРАЋАМ СЕ



Потоци и њиве
поспано лете
Склапам очи..
Чујем тај рески звук воде
што удара о стење...
помешан са
... звиждуком зрелог жита.
Птица у лету
крилима повија класје
у ходу ка свом новом плену.
И виртуоз спрема своју виолину
па бира жице за нову свирку...
Тишина...
Божанствени мир
сакупља снагу у моју душу
Гром и киша
кидају оно лоше
спирајући чађ и смолу
Тако слободно сада дишем
док хладне капи бију по телу
Дође ми да: раширим руке
... и вичем!
Нека ме сви чују
ја рађам се ту,
на земљи,
из духова прошлости
враћам се своме телу!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта